Izgleda da je Mur prespavao Obaminu kampanju, mada je u njoj učestvovao. Jer predsednički kandidat Obama tvrdio je da je rat u Avganistanu "dobar rat" i da ga treba nastaviti do pobede, dok je rat u Iraku "loš rat" i zbog toga trupe iz Iraka treba povući... Mene Majkl Mur podseća na one koji su 1945. tvrdili da nisu verovali da Vođa to misli ozbiljno kada su 1933. za istog vođu glasali.

Da Majkla Mura (ili Mora) nema - trebalo bi ga izmisliti! Jer, u jednoj zemlji u kojoj se sve radi izokola, jedino se otvoreno obmanjuju ljudi, njegov glas je ogromno osvezenje. I ne treba zaboraviti - doskora takvog glasa u Americi nije bilo. A Obame sto se tice - on je dizajniran u americkom politickom salonu, i sad je na mukama. Jer, ne cini sto se od njega ocekivalo, ali cini ono sto se bas i nije ocekivalo! Da ostavimo rat postrani - jedino upadljivo njegovo delo jeste sto je "prva dama" Bele kuce postala modna ikona! Njene haljine, njena posluga, njeni "uposlenici" - sve to kosta koliko budzet jedne africke zemlje! Misel, Misel - pevali su "Bitlsi". Ali ova nije za pesmu, ona je nesto izmedju Elene Causesku i Mire Markovic. Ako Obamu ne upropasti rat vani, upropastice ga pomodarica Misel iznutra! Sanse su mu, dakle, odlicne, da bude upropasten.

moj brat bliznak, majkllll.interesantno za mog brata je to, što nas nije rodila ista majka.također i očevi nam nisu isti.međutim, SVI ĆE LJUDI, JEDNOG DANA, BRAĆA BITI...odzvanja mi betoven u ušima...IMA NADE DA LJUDSKA RASA POBEDI ČIPOVANE ROBOTE.jedino mi nisu jasni ljudi, koji su verovali da je baraka sazdana od malo drugčijeg materijala...američka (engleska, masonska, mafijaška)politika je UVEK ISTA!!!

posle velikog oduševljenja koje je vladalo izborom Obame samo sam konstatovala da nam dolazi još jedan "ratni" presednik iz SAD koji se doduše razlikuje od drugih, zbog boje kože,onako kako je to lepo primetio mafiozo Berluskoni! i danas mislim da će Obama svima ostati u sećanju bar zbog najmanje DVA RATA!

Mur je obicna cionisticka lutka i klovn,upraznjavac uloge "disidenta".

Meni je fascinantan način na koji domaći vodeći mediji prenose ovu vest. A to je na sledeći način: "PRedsednik Obama povećava broj trupa u Afanistanu. tačka"
Bez jasne osude kršenja njegovog nedavnog predizbornog obećanja, kao da pokušavaju da produže u Srbiji nastavak kolektivnog ludila koje se pre par meseci zvalo obamomanija.
Svako ko iole poznaje američku ekonomiju, koja je jedan od glavnih razloga američke spoljne politike, kakva ona jeste danas je znao da u pitanju nije nikakva obamomanija već obmanomanija.

Kakva patetika.
Kakve "liberalno demokratske" fraze.
"Velika svetska civilizacija Amerika" i njen "demokratski predsednik". Cvetalo bi hiljadu cvetova kada bi Obama "poslušao htenja" sirotih brižnih Američana i mladih, koji su, ah, toliko doprineli njegovom "izboru" i imali tolika "nadanja" u njegovu ličnost i "novu politiku".
Bla, bla, i truć, truć.
U meni se ne gasi nada da će ovo carstvo zla sa svim svojim lažnim mitovima o nekakvoj "predvodničkoj ulozi slobodnog sveta", "demokratiji", o pravu da vladaju svetom i sličnim glupostima, i svim svojim kako "pozitivnim" tako i "negativnim" likovima biti u jednom relativno kraćem vremenu bačeno u ropotarnicu istorije i svedeno na pravu meru. Kao i mnoge druge dosadašnje "imperije".
Neverovatno, kada čovek čita ovakve tekstove, nikako nije jasno iz čega ovakva polugomila poluobrazovanih ljudi crpi pravo da o sebi i svojoj "imperiji" misli ovako visoko.

E ovo ja vama govorim godinama. Ćao, nema više!

Da li je Mur marioneta ili iskreni borac za pravdu? Da li je Obama ratni predsednik, i da li su ljudi za njega glasali zbog toga ili ne? Ovo su sporedna pitanja.

Pravo pitanje je: zašto se gomilaju američke trupe u Avganistanu. Šta moćna Amerika traži u toj zabiti?

Treba pogledati gde se raspoređuju američke trupe. Isključivo na granici sa (severnim) Pakistanom. U ostalom delu Avganistana su jedinice iz drugih NATO članica.

U severnom Pakistanu deluju Talibani. Često se objavljuju procene da se tamo nalazi i Bin Laden.

Pakistan je u stalnom sukobu sa Indijom. Pretnja nuklearnog rata ove dve zemlje nikad nije nestala.

Problematični severni deo Pakistana se graniči i sa Kinom. I to sa zapadnim delom Kine, gde su provincije Tibet i Sinjang, gde su, kao što svako ko je ikad gledao televiziju zna, "ugrožena ljudska prava".

Nema sumnje da je prava meta američke vojske stacionirane u Avganistanu - severni Pakistan. (Mada bi, po potrebi, prelazak na istočnu stranu Avganistana, i granicu sa Iranom, takođe bio lako izvodljiv). Dugoročno gledano, ratna aktivnost u severnom Pakistanu destabilizuje i Indiju i Kinu, obe članice BRIK-a.

Zanimljivo je primetiti kako novi američki ratni plan za Avganistan zvanično pozdravljaju i EU i Rusija.

Gospodin Mur se i dalje pravi "Englezom" pa ugurava kaubojske generale kao glavnokomandujuće spoljne politike Sjedinjenih Kaubojskih Država. A svi mi obični smrtnici znademo da nije tačno da je Izrael 51.-a federalna država SKD već da je SKD Zapadna Obala Izraela.

I sve to napisa u otvorenom pismu covek koji je radio u kampanjama "demokrata". Doduse, u svom filmu Sicko je podapeo gospoju Clinton, medjutim kao da je zaboravio ko vodi spoljnu politiku SAD-a. Zasto se obraca Huseinu Baraku Obami? Obama je bitan koliko i Karzai. Obama je lutka, crni Ken, koji je u SAD faktor koliko i nasa Barbie.

..."ratni predsednik"...? Pa svaki predsednik Anerike je "ratni". Ova Imperija zla je u nesto vise od 200 godina postojanja vodila ili izvrsila isto toliko ratova i vojnih intervencija, sto ce reci prosecno jedan rat ili jedna manja ili veca vojna intervencija godisnje. Gospodin Mur bi to morao da zna pa da pravi filmove na tu temu....mogao bi da napravi film o jednom buducem ratu u koji ce Amerika sigurno uvaliti nekoga, za sada nije objavljeno koju drzavu i koji narod...

Jest, ali niko ne pomenu zlu sudbinu pokojnog predsjednika Kenedija. I Li Harija Osvalda. I DŽeka Rubija koji je ubio Li Harvija Osvalda. Kada je onomad Kenedi pokušao prekinuti debakl u Vijetnamu, onda je Li Hari Osvald iz puške tandžare u nekoliko sekundi ispalio dva hitca iz dva različita ugla sa dva različita mjesta (dijametralno udaljena), i gle čuda, sa oba pogodio predsjednika u glavu. Postoje i snimci ovog nemilog događaja u Dalasu, daleke 1963. godine. Naravno amaterski i naravno sklonjeni. Ovi snimci su vaskrsli u dokumentarnom filmu o ubistvu Kenedija i obišli su planetu. Ali to, nažalost, niko nije vidio. Predsjednik Obama ih je sigurno dobro vidio kada se odlučio da dolije ulje na vatru avganistanskog pakla. U suprotnom, CIA je sigurno imala spremnog nekog Abu Musu, Amerikanca arapskog porijekla i naravno, tandžaru. I naravno, nekog DŽeka Rubija, koji bi ubio Abu Musu u prolazu. I opet bi Al Kaida bila kriva za tragediju a rat bi se ionako nastavio. Onda bi se ispostavilo da se Abu Musa teroristički obrazovao preko Interneta, da je jedne kobne večeri iz pećine u Pakistanu dobio, putem elektronske pošte, direktivu da tandžarom ubije Predsjednika, i gle čuda, uspio u tome. I neko bi opet snimio cijelu tu ujudurmu i sve bi se opet ponovilo kao daleke 1963. godine. Ovu bi istinu, morao da zna Majkl Mur, kao savjest i obraz Amerike, ali, gle čuda, ne zna. Kenedi je opomena svim američkim predsjednicima da se ne miješaju u ratna pitanja, pogotovu u slučaju kada žele da prekinu neku agresiju američke zločinačke armade. Na zločinačkim ratnim putešestvijama Amerika ide od svog osnivanja i to je prava istina koju nijedan njen predsjednik ne smije da ugrozi. U suprotnom, profesionalne ubice iz Marseja su uvijek tu, na dohvat ruke, da posao obave i nestanu. A onda će Amerika dokazivati kako Abu Musa dere jarca. I dokazati to!

Moja supruga je majstor Feng Šuija i uočila je jednu karakteristiku američke spoljne, naročito vojne politike koju nigde drugde nisam sreo, iako je očigledna. Američka vojska kontroliše naftu, to je poznato i dokazano mongim vojnim kampanjama, naročito u Iraku. Ali, američka vojska kontroliše i SVE tačke puteva droge. Počev od "zlatnog trougla" u Indokini (Vijetnam, Laos, Tajland), preko nešto zapadnijeg "zlatnog trougla" (Pakistan, Iran, Avganistan), zaključno sa Turskom, kompletan put heroina je bio pod kontrolom američke vojske još početkom 60-ih godina. Prekid je nastao 1979. sa Homeinijevom islamskom revolucijom i sovjetskom agresijom na Avganistan. Američki napad na Avganistan je obnavljanje ove kontrole, naročito zato štu su talibani postigli proizvodnju maka na preko 90% svetske proizvodnje. U tom kontekstu se može videti i značaj Kosova, koje je očigledno važna tranzitna tačka heroinskog puta, ako je Americi toliko stalo do kosovske slobode. Iz istog ugla posmatrano, američki angažman i u Južnoj Americi dobija jasan oblik, jer američka vojska je prisutna (kao vojni savetnici, ali i na mnoge druge načine) u svim zemljama gde se kreće kokain, od proizvodnje (Kolimbija) do svih tranzitnih zemalja (Dominikana, Haiti, Portoriko, Panama, Honduras, Meksiko). Ako se tako pogleda, droga je za SAD jednako važna kao i nafta. I šta tu može da uradi jedan predsednik? Amerika bez droge je kao Amerika bez nafte. Čini se da je u SAD droga nešto od suštinskog značaja, iako o tome niko ne govori. U vreme britanskog imperijalizma, grog je bio omiljeno narodno alkoholno piće, a to je varijanta ruma, dakle kolonijalni proizvod za otupljivanje masa u metropoli. Izgleda da heroin i kokain imaju istu funkciju za Ameriku i Amerikance. Napuštanje Avganistana sada možda može da ugrozi cene heroina; možda bi Obamina odluka da povuče američku vojsku dovela do toga da mladi počnu da ga mrze! Uostalom, liberalni Amerikanci su oduvek delili oduševljenje drogom i pokazivali masi pravi put.

Prevodilac, uz sav trud da nas putem fusnota dopunski obrazuje i objasni nam neke stvari iz teksta, pre toga nije uspeo da se izbori s rečenicom u kojoj je ostavio misterioznu reč "rendicija"! Verovatno je to reč "tumačenje", ali ne mogavši iz nekog razloga da se izbori s njom, prevodilac je osavio u tom čudnom, srpskom jeziku nepostojećom obliku, i izostavio još nekoliko reči, tako da je od tog dela rečenice ostao samo zbrčkan materijal. Možda je reč i o tuđoj grešci, a ne prevodiočevoj; u tom slučaju mu se izvinjavam.

Ne slazem se sa Vasim "drugim slučajem" da je Nobelova nagrada izraz poverenja u Ameriku i njene ideale, koji su, šta god mi voleli, svetska baština, kao i priznanje hrabrosti američkom narodu da kaže "ne" američkoj desnici i sopstvenoj maniji moći.
Prvo, Vas svet je Evropski svet odakle je i Nobelova nagrada ali Svet je priznacete ona ogromna vecina na ovoj planeti kaoja odavno NEMA poverenja u Ameriku kao ni u Evropu iz sasvim opravdanih razloga ali zivi u strahu i zebnji od americke pohlepe i vojne premoci da je sprovede nad kim pozeli bez ikakvih posledica i uz zdusnu pomoc svojih isto tako kriminalnih saveznika (u cije redove bi i srpsko vojno i civilno rukovodstvo).
Drugo, ne znam na koje americke ideale mislite?? I u cemu se sastoji hrabrost amerikanaca da kazu NE? kome i za sta??? Mislim da je premalo ljudi sa normalnim ljudskim idealima u ovoj zemlji ali to je i bila namera da se stvori masa poslusnih konzumenata. A sto se tice hrabrosti (?) za mene je upravo porazacvajuce to sto oko sebe vidim pre svega zbunjene, zaplasene, apaticne i inertne Amerikance koji vide da se nesto strasno dogadja ali nemaju petlju da se suoce sa porazavajucim cinjenicama i umesto toga nastavljaju da se kljukaju dozvoljenim i nedozvoljenim modifikatorima ponasanja. Neko je lepo prozvao Amerikance PROZAK nacijom.

Za iz Amerike: Ako imate volje, bilo bi mi jako drago da nastavimo našu diskusiju. Meni je tema odnosa Amerike (SAD) i Evrope jako zanimljiva, ali mislim da nije pristojno diskutovati na javnim mestima i gnjaviti druge ljude. Voleo bih da diskutujem sa Vama najpre zbog toga što mi je potrebno da formulišem sopstvene stavove jasno, zatim i zbog ličnog iskustva i činjenice da nisam bio u SAD. Ukoliko se slažete, rizikovaću da objavim moju e-adresu ( Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )jer ne znam kako drugačije da nastavim diskusiju sa Vama. Zahvaljujem redaktoru na pažnji.